Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 2030
Juče: 1537

Danas: 493


 

  

PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Da li ste opsesivno-kompulsivni?

 

Da li stalno proveravate da li ste isključili svetlo, imate potrebu da često perete ruke ili ste bezrazložno zabrinuti za bližnje?

Termin opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD ili Obsessive-compulsive disorder) u današnje vreme se najčešće pripisuje osobama koje preterano vode računa o higijeni i paze na urednost.

Veliki broj poznatih ličnosti tvrdi da pati od ovog problema - Kameron Dijaz otvara vrata laktovima, dok Dejvid Bekam insistira da limenke sokova koje drži u frižideru uvek budu u paru.

Od poremećaja je oboleo svaki 60. Britanac, a Svetska zdravstvena organizacija ga rangira kao jednu od 10 najčešćih bolesti tog tipa i upozorava na pogrešna lečenja koja nisu retka pojava.

Takozvana terapija razgovorom može biti od velike pomoći u promeni razmišljanja i ponašanja. Dr Fiona Čalakomb, dr Viktorija Brem i prof. Pol Salkovskos su eksperti u lečenju poremečaja ove vrste i tvrde da vodič korak po korak omogućava prepoznavanje, shvatanje i prevazilaženje stanja.
Da li sam zaboravio da ugasim svetla?

Bezazlena misao koja svakom padne na pamet s vremena na vreme, ali kod osoba koje pate od OCD može pokrenuti osećaj anksioznosti i kompulsivnog ponašanja. Postoje 3 osnovna elementa: prvi je opsesivna misao ili mentalna slika.

To podrazumeva strah da su predmeti, kao što su kvake na vratima, prekriveni bakterijama, zatim ideja da da bi bliska osoba mogla da strada u saobraćajnoj nesreći i slično. Ukoliko takve misli počnu da vas uznemiravaju, moguće je da pokazujete znake poremećaja.

Drugi element je kompulsija i ima dva oblika - mentalno i fizičko proveravanje. Učestala provera da su ulazna vraza zaključana ili da su rerna ili svetla ugašeni i drugo se odnosi na pokušavanje ispravljanja, kao što je čišćenje nečega što se smatra prljavim.

Treći element je anksioznost koja često eskalira u teror, a izazvana je negativnim zaključcima izvedenim iz opsesivnih misli. Može biti povezana sa depresijom, sramotom, besom i nesanicom. Emocionalne posledice mogu biti strahovite. Za neke ljude se život može poremetiti u potpunosti, do te mere da čak i izlazak iz kuće predstavlja veliki problem.
Razumevanje problema

Postoje različiti tipovi OCD. Proveravanje da li je dečije sedište u automobilu dobro namešteno, da li je isključen gas u kući ili da li ste poneli pasoše sasvim je normalna pojava, ali često ponavljanje ovih briga, kao i preterana uznemirenost zbog toga mogu biti znaci poremećaja.

Pranje ruku više od 20 puta dnevno, izbegavanje pipanja kvake ili fizičkog kontakta sa bilo čim što se smatra potencijalno zaraznim mogu OCD pretvoriti u ozbiljniji problem - agorafobiju.

Neophodno je prepoznati sa čim se suočavate, kako biste na vreme počeli sa lečenjem.
Da li ste razvili OCD?

Razvoj kompulsivno-opsesivnog poremećaja je kombinacija bioloških i psiholoških faktora, kao i događaja u životu. Tačan uzrok bolesti nije u potpunosti poznat lekarima.

Visoki ciljevi u životu jesu pozitivna stvar, sve dok su u domenu stvarnosti. Međutim, ukoliko je neko perfekcionista u svim životnim oblastima, neispunjavanje sopstvenih previsokih standarda može dovesti do straha i poremećaja. Takva osoba postaje samokritična, gubi samopouzdanje i vremenom stvara kompulsivne potrebe.

OCD se nekada javlja iznenada, dok u drugim situacijama može nastajati postepeno, godinama. Simptomi mogu početi od bezazlenih rituala koji vremenom prerastaju u obavezu i dominiraju životom sve dok ne postanu ozbiljan problem.
Koristi terapije

Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) ohrabruje pacijente da razmisle o svojim iskustvima i analiziraju stvarnost problema. Iako ne verujete u početku, pokušajte da se suzdržite od proveravanja stvari ili pranja ruku. Kada jednom shvatite da opasnost nije realna, moći ćete ponovo da uživate u životu.

Ova terapija uči da svako ponekad treba i sme da bude nesiguran i uznemiren zbog nečega. Pacijenti se ohrabruju da dodirnu stvari bez da peru ruke nakon toga ili da izađu iz kuće bez prethodnih provera.
Ne ustručavajte se da potražite pomoć

Kompulsivno-opsesivni poremećaj je teško stanje da biste se sa njim izborili sami. Tražite uput za lekara specijalistu. Oporavak može biti dug i spor, ali znatno unapređuje kvalitet života.

 

Autorsko pravo preuzetog teksta je : http://www.b92.net/ Gde možete naći više informacija

 




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'