Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 1760
Juče: 1537

Danas: 223


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Mon 01/18/10 12:14PM
Sifra: sunce22


Pitanje Psihologu: Zovem se Jovana,imam 19 godina.Rodjena sam u provinciji...a ove godine sam dosla u Beograd na studije.Od trenutka polaganja prijemnog ispita sve je krenulo nizbrdo.Razbolela sam se,imala visoku temperaturu 10 dana pred polaganje,koja nikako nije mogla da spadne.Otisla sam na prijemni,katastrofalno ga uradila.Upala sam na skolovanje,ali jedva...
..Cesto uhvatim sebe kako postavljam sebi teska filozofska pitanja tipa u sta ja verujem,sta je bog,postoji li bog....pitam se koji mi je cilj u zivotu,za sta sam stvorena....pa onda krivim sebe kako sam mogla da imam 2 seksualna partnera za tako kratko vreme....
pa onda razmisljam o polno prenosivim infekcijama,i ubedjujem sebe da imam neku...
sve ove gluposti me ometaju i mnogo smaraju...
Nemam puno poverenja u ljude,slabo kome smem da se otvorim,zato vam se i obracam za pomoc.Inace smatram da imam uzasno dobru masku pred svim ljudima,svi me vide kao mnogo zanimljivu i duhovitu osobu.
Imam mnogo udvaraca ali me nijedan od njih ne cini srecnom.Jedimo uzivam da ih provociram.
Sta je sa mnom? Je li ovo neki zakasneli pubertet,jer pre ovoga sam bila poprilicno samouverena?Nadam se da cete mi pomoci.Hvala vam unapred.

SIFRA-> sunce22


Postovana, to sto vam se dogadja je posledica adaptacije na novonastale uslove u kojima ste sada. Jos se niste adaptirali, prilagodili, svim sto vas okruzuje i zato je psihicki nemir veci i uznemirava vas. Ako mozete bilo bi za vas idealno resenje da zakazete razgovor sa psihologom koji bi vam pomogao da se sto pre uhvatite odgovorno u kostac sa novim obavezama i da se sto pre adaptirate time bi pritisak, zbunjenost, konfuznost, uznemirenje koje osecate nestalo i vi bi se osecali kao i pre. Postoji mogucnost da zakazete razgovor on line, iz svog stana sa mnom, a ukoliko ste zainteresovani javite mi se na mail adresu kako bi se dogovorili. Uz razgovor svi ce vam simptomi ubrzo nestati.Predpostavljam da bi i bez razgovora nestali ali verujem da bi u tom slucaju trajali duze sto bi vas omelo u redovnim aktivnostima i dodatno opteretili i ucinili nesigurnijom.Najbolje bi bilo da zakazete neki razgovor, to ce biti verujem, sasvim dovoljno.

Datum: Wed 01/13/10 3:27PM
Sifra: Zoloft


Pitanje Psihologu: Text: Imam 29 godina.Prije dvije godine mi je dijagnostikovana sifra F-39.Od tada pijem zoloft,ispocetka 75 mg,kasnije sam presla na 50 mg i bila sam sasvim dobro.Da napomenem da sam dozu od 50 mg pila sigurno oko godinu i po dana.Prije nekih desetak dana sam presla na 25 mg,i od tad nekako bas i nisam dobro,osjecam se nesigurno,znoje mi se dlanovi i stopala i osjecam povremeno napade nervoze.Voljela bih da znam da li ce ovo s vremenom proci,da li ja to sama sebi umisljam s obzirom da sam presla na manju dozu lijeka i da li mi se to ponovo vracaju simptomi koje sam imala prije dvije godine???Sta da radim dalje?Unaprijed zahvalna.

SIFRA-> zoloft

Postovana, sifra koju imate oznacava poremecaj raspolozenja i mislim da bi vam psihoterpija odlicno odgovarala. Takodje bih vam preporucila REBT terpiju ako mozete da birate. Razlog za vase osecanje moze biti smanjenje terpijske doze ali ne mora da bude, moguce je da je to prolazni period adaptacije na manju kolicinu leka. Budite neko vreme ( nedelju dana do deset dana) sa tom manjom terapijom, pa ako simptomi ne prolaze, vratite dozu koju ste uzimali ranije. Ne znam da li ste vi sami presli na manju dozu ili ste tu odluku doneli u saradnji i uz konsultaciju sa lekarom koji vas vodi. Kako god bilo, najiskrenije vam preporucujem psihoterpiju jer su lekovi samo pomoc a glavna stvar je promena u vama kako bi vam lekovi sto krace trebali.

Datum: Wed 01/13/10 3:12PM
Sifra: Ocajni roditelji


Pitanje Psihologu: Text:
Pitanje psihologu:

Radi se o mojoj cerci koja ima 12 godina .Pored starije cerke Imam I mladju od 6 godina. Moj problem sa starijom cerkom nastaje rodjenjem mladje, kada se kod nje pojavila velika ljubomora. Kako je vreme prolazilo njeno ponasanje je postalo sve gore I gore. Krenula je I u skolu, ali nije volela da uci, pa smo to sve radili sa problemima. Vec od 3 razreda osnovne skole pocela je da se ponasa bezobrazno u kuci, da se samnom I sa suprugom svadja, da nam govori ruzne reci, koje mi u kuci nikada nismo koristili.
Primenjivali smo razne metode vaspitanja, citali razne knjige, posecivala skolskog pedagoga, ali svi nam kazu da je ona jako inteligentna I da se ona u skoli solidno ponasa. Cak smo izbegavali I da se nezno ponasamo prema mladjoj cerki, da ona ne bi bila ljubomorna.
Sada je 6 razred. Ponasanje je ocajno. U kuci nece nista da uradi (da namesti svoj krevet, izbaci djubre), svoju sobu drzi u haosu I veoma je lenja. Ne voli da uci, i u skoli se jedva provlaci . Na cas ide nespremna I zbog svog neznanja pokazuje agresivnost prema svima u kuci.
Cesto pokusavam da sa njom lepo razgovaram, da joj objasnim sta je dobro,a sta lose, navodim I svoje primere iz zivota, da bi je malo priblizila sebi. Tada malo slusa I ako je emocionalno pogodim , onda se rasplace I kazce kako ona ne zeli da se tako ponasa, ali ne moze drugacije. Mene , supruga I mladju cerku naziva ruznim imenima, kaze nam I da smo lazovi, mada je nismo nikada slagali. Oca ne moze da podnese i stalno se sa njim svadja.
Pokusali smo I sa kaznama I zabranama, pokusali smo I sa nagradama, motivisali smo je I obecanjima da joj ispunimo neku zelju ako uci I promeni svoje ponasanje, ali nista ne pomaze. Veoma cesto se zali na umor I bezi u spavanje da ne bi ucila, uspava se obucena I nema sanse da je probudimo, tada nas sutira I vristi.
Sada za vreme zimskog raspusta pustili smo je da ide sa skolom na zimovanje , nadajuci se da ce tamo da se malo promeni, ali nista. Novac joj ne dajemo da bi se luksuzirala I zelimo da se ponasa sa stvarima kao ostala deca, ali je njoj uvek sve malo. Dosta se I ugojila I halapljivo jede kao da nam tera inat I da nas sekira. Vise ne znamo kako da sa njom postupamo I sta da radimo, I ja I suprug smo ocajni. Inace smo akademski gradjani I imamo divan brak , skladan I pun ljubavi I razumevanja, tako da ni sami vise ne znamo kako da postupamo u situacijama kada nas provocira, maltretira I ponasa se na nacin kako sam opisala.

Molim Vas da nam pomognete, jer smo ocajni I plasim se da cu psihicki da obolim, jer sam stalno pod stresom I danima placem, a suprug ima visok krvni pritisak.

SIFRA> Ocajni roditelji

Postovani, ocigledno da kriza u odnosima izmedju vas/roditelja i cerke traje godinama.Svako od vas ima svoju stranu price. Ovim putem cujem samo vasu ali je sasvim izvesno da bi i vasa cerka imala sta da kaze. Znate kako se obicno kaze:resenje je uvek negde na sredini. Neophodno je da se javite na terapiju i u njoj bi bilo neophodno da ucestvujete svi porodicno jer su poremeceni porodicni odnosi. Sasvim je izvesno da ste i vi kao roditelji pravili neke greske u ponasanju ( ne osudjujem vas , jer je to sasvim normalno) ali je neophodno, da bi se stvari pokrenule i promenile da prihvatite i svoj deo odgovornosti za celokupnu situaciju kako bi se krenulo dalje. Odgovornost postoji sa obe strane (roditelj/dete). Ocigledno je da je vase dete u nekoj vrsti bunta,otpora, sto je donekle normalno obzirom na uzrast ali dobro je to sto vi mozete uspostaviti neku vrstu kontakta sa njom. Mislim da bi od velike koristi bilo da vi kao roditelji imate nekog ko je strucan ( iskusan psiholog/pedagog) a ko bi vam pomogao da budete vestiji u vaspitnoj ulozi koju kao roditelji imate. Neophodno je da zakazete i krenete da radite na tome kako bi dosli do zeljenog cilja. Nema razloga da budete ocajni jer je vasa cerka jos uvek mlada i u njoj postoji veliki potencijal za promenu.


Datum: Wed 01/13/10 10:51AM
Sifra: tiki


Pitanje Psihologu: Text: Hvala sto ste odgovorili na moja dva pisma! Ja idem na kognitivno bihejvijoralnu terapiju sa elementima dubinske psihologije. Rekli su mi da je ta vrsta terapije najbolja za mene, tj. za ovu vrstu problema. Meni u odnosu na bolnicu jeste malo bolje ali su strahovi i depresija i dalje neizdrzivi i imam osecaj da mi je sve gore i gore i da nikada nece proci. Recimo na terapiji nikada ne govorimo o smrti moga oca sto je jako doprinelo mom stanju. On je umro pre sest godina i ja to jos uvek ne mogu da prebolim. Kada dobijem te napade uzasa ja zovem tatu, trazim ga jer se bez njega osecam bezvredno, uplaseno, nesigurno, kao da mi se ceo svet srusio. Terapeut prelazi preko toga uvek kada ja pomenem tatu i nece da o tome govorimo. Mama mi je velika podrska ali je i ona depresivna i ne ume da mi pomogne kako treba mada mi mnogo znaci. Meni tako treba toplina, sigurnost, ljubav a nista od toga ne osecam. Imam uzasan strah i od crkve i Boga, ne smem da udjem u crkvu, osecam se kao poslednja gresnica i imam utisak da mi Bog ne da da zivim kako ja hocu, vec da bih zivela moram da postujem sva crkvena pravila malte ne da zivim kao monahinja. Psihijatar kaze da je problem u odnosu sa majkom i u mom odrastanju i ja majku stvarno dozivljavam kao nekog ko me celog zivota gusi i usmerava i tera na neki bolestan zivot kakav ja ne zelim da zivim. Ona je asocijalni tip, defektna licnost to su svi konstatovali ali je jako dobra zena. Nama niko u kucu ne dolazi, mi nigde ne idemo i meni sve to jako smeta, nedostatak te socijalne komponente. Pored nje se osecam nezasticeno a imam abnormalni strah da ona ne umre ili da ne upadne u neku ozbiljniju depresiju. Na poslu mi je ocaj, predajem veronauku deci u osnovnoj skoli i taj posao mi je takav sters da na sve svoje muke jedva to izdrzavam, uopste ne vidim sebe u tome. Da imam decka to mi ne pada na pamet jer se bojim, bojim se da ce me to odvojiti od majke. Ne mogu da doprem do te krivice koja mi ne da da mi bude dobro. Mozda je to zbog abortusa koji sam imala pre 4 godine, mada vise mislim da je vezano nesto za mamu i tatu. Tatinu smrt sam u pocetku podnela hrabro i nastavila dalje da zivim i grizla me je savest sto ne patim dublje, tek me je posle godinu dana stiglo. Bez njega se osecam prljavo, jadno, kao spontani pobacaj, kao da sam sa njim umrla i ja. U poslednje vreme mi se izgubio apetit kada mi se pas razboleo, muka mi je i gadi mi se na pomisao da uzmem hranu mada osecam glad, osecam kao krivicu kada bih jela. Zivim jako siromasnim zivotom, posao kuca, malo prijatelji jer nemam snage ni za sta vise, skroz sam se zatvorila, ni u cemu ne mogu da nadjem radost sem u spavanju. Stalno tuga u srcu i strah i to tako svaki dan, ranije sam jos i mogla da se nasmejem sada nikako. Tako se bojim da mi se stanje ne pogorsa i ne odem ponovo u bolnicu sto nikako ne zelim jer mi je u bolnici bilo sve gore i gore a i rekli su mi da ja nisam za bolnicu. Imam podrsku prijatelja ali se osecam tako jadno sto sam ovakva, nista ne mogu da primim od ove zatvorenosti. Sada se dogodilo strasno to sto mi je pas prekjuce uginuio za koga sam bila jezivo vezana i sada mi se tuga produbila, samo idem po kuci i placem, a to me je podsetilo i na tatinu smrt i osecaj krivice. Cini mi se da ne mogu vise da podnesem stresove i bol, nista lepo da mi se desi. Mama je skroz potonula i stanje u kuci je crnilo, bez trunke veselosti. Ja ne znam za sta da se uhvatim, gde da nadjem utehu i mir, bar sat vremena dnevno predaha od bola. Trudim se iz petnih zila da ne potonem ali je jace od mene. Jos me plasi to sto ste rekli da terapija moze da traje godinama, pa ja to necu izdrzati, nesto mora da krene na bolje, ovako vise ne mogu. Terapeuta ne bih menjala jer sam za njega jako vezana iako me cesto strasno nervira i ljutim se na njega, ali on je moj terapeut 13 godina sa prekidima jer sam ga ostavljala i ponovo mu se vracala. On kaze da napredujem ali ja to ne osecam. Ima ponekada momenata mira i neke male radosti ali je to tako retko. Ne znam kako cu preboleti psa, uzasno mi je, to je ogromna tuga i bol ma koliko se ja trudila da budem jaka. Sada mi je terapeut na odmoru tri nedelje i mene hvata panika kako cu sada bez njega, sada kada mi bas treba. U majci sada ne mogu da nadjem utehu jer je tek ona slomljena samo ide po kuci i kuka i cini situaciju jos gorom. Ja stalno potiskujem svoje emocije i ne umem da ih izbacim napolje i one se gomilaju u meni do eksplozije. Recite mi molim Vas sta da radim sada, gde da nadjem radost i mir, sta konkretno da radim da pomognem sebi, kako da ublazim strahove i depresiju. Nije do misli, ja se OSECAM uplaseno i depresivno. Hvala puno!
SIFRA-> tiki

Postovana, tesko mi je da vam dam carobno resenje koje ce odagnati vasu depresiju sa kojom zivite vise od decenije. Verujem da ste vec dobili neku vrstu uputstva da u toku dana pronadjete makar sitnicu koja ce vam bar na neko vreme odagnati crne misli i koje ce vam pomoci da se opustite. Verujem da ste od terapeuta dobili i neka uputstva sta da radite i kako da msilite da se borite sa crnim mislima. ta borba mora da traje. Covek kada oboli i od kijavice to stanje traje neko vreme a depresija je psihicka bolest koja traje. Dok vam je terapeut na odmoru mozete zakazati razgovor sa nekim drugim, da olaksate sebi, a da nastavite da radite sa njim kada se on vrati. Mozete zakazati telefonski terpijski susret sa mnom. Misli pokrecu emociju i treba da radite na osecanjima koja su vezana za smrt oca. Za sada, mogu vam samo reci, uradite svaki dan nesto za sebe, obavezno izlazite u setnje i na svetlost dana svakodnevno. Nadjite svaki dan nesto sto vam se svidja , sto je lepo. Bar tako pokusajte da prevazidjete trenutno lose raspolozenje.

Datum: Sun 01/10/10 4:49PM
Sifra: zabrinuta majka


Pitanje Psihologu: Text:

Radi se o mojoj cerci jedinici koja ima 22 god.Apsolvent visoke skole, visoka lepa ,atrakrtivna,s druge strane nezrela,razmazena ,lenja,nedrustvena,nesigurna,posesivna.. .Lako ostvaruje kontakte,ali ih ne odrzava i ne neguje.Najbolji kontak je ostvarila sa rodjakom od 12 god, dok sa njegovim bratom svojim vrsnjakom razmeni par neobaveznih recenica. Rasla je uz babu i dedu sa epitetom prezasticenog deteta,slabo se druzeci sa vrsnjacima,dugo je mucala ali ne drasticno,to smo prevazisli odlazeci kod logopeda u BGD nekoliko god,sad samo ponekad zamuca ali to je skoro neprimetno.U skolskom uzrastu narednih 12 god.iskljucivo se druzi samo sa jednom drugaricom,koja joj okrece ledja posle srednje, cim je nasla momka ,ni na svadbu nije je zvala.Mojoj cerci to tesko pada,jos vise se izoluje,na faxu kaze da joj niko ne odgovara od drugar. i drugova,jedna devojka pokusava uporno da joj se nametne i druzi se sa njom,ali sve to ona prihvata reda radi i onda pocinje da je izbegava tako da se sad cuju retko preko porukica.Izlazi samo do faha i natrag kuci.Vreme provodi catujuci po citav dan sa nekim momcima,i tako nalazi dva momka u razlicitim intervalima,proslog leta ,iz razlicitih gradova,koji dolaze da je vide i upoznaju se,malo prosetaju, jedan vrlo brzo prest.da se javlja,sto njoj tesko pada,drugog ona ostavlja jer je dosta mljadji,slon laganju i nezreo ,ali na moju sugestiju.Tada joj nabavljam kucu koji zivi sa nama u kuci,da bi ga izvodila u setnje i bar tako ostvarivala komunikaciju sa drugim vlasnicima istih,i da preuzme odgovornosti brigu .I sta se desilo,ja vodim racuna o njemukad dodjem sa posla, cistim,a seta ga kad je ja molbama ubedim ,pa ja cak tada moram da joj pravim drustvo. Sve moje price o odgovornosti,brizi i nezi se zavrse neuspeho,ona smatra sto ga mazi i beskrajno voli da je to dovoljno,a ostalo je svalila na mene bez trunke kajanja. Pre par meseci je na prevaru vodim kod vrsnog neurops.u obliznjem gradicu ,gde ta gospodja konstatuje da ona treba da ide na vezbe kako da izgradi nevidljive veze sa ljudima koje je ispustila u detinstvu,konstatuje da nema psihickim problema,predlaze da dolazi sama autobusom /45 min/od nas,i da uljuci psihologa ali ona sve to kategoricki odbija,cak i moje molbe da ako nece da putuje da krenemo ovde kod nas u Uzicu,privatno,anonimno,ali ona i to odbija ,i uverava me da ce ona sama probati da se vise ukljuci u zivot ,i da ne shvata sta joj ja to zameram,kad ona ne vidi problem,jedino ne voli vecernje izlaske i druzenja,ali masta o braku i deci/kao da ce to pasti sa neba/.Ona zeli i masta da nastavi studije u BGD.ja i suprug je podrzavamo ,ali kako kad sad nema ni drugar.s kojom bi delila stan,a spavam sa njom ja u istoj sobi citav zivot,na njeno insistiranje,muzevljevo nezadovoljstvo,.Inace brak nam je skladan,ali ona nema neki prisan odnos sa ocem,razmeni par recenica dnevno i to je sve , jer je on dosta kritikuje,a ona mu tada nalazi mane.Imamo i uplitanje autoritativnih babe i dede,koji je zdusno stite i danas ponoseci se sto ona u ovom vremenu ne izlazi i zivi cedno,ubedjuju je da ne ide na dalje studije vec da se zaposli odmah po zavrsetku. Ona trenutno cami kod njih u vikendici na Zl.a zivot prolazi mimo nje i njenih najlepsih godina.Sta mi je ciniti?

SIFRA-> zabrinuta majka

Nema boljeg nacina za sazrevanje od studentskog zivota van porodicne kuce. To sto ona ima zelju je odlican znak i smatram da bi bilo idealno da je podrzite u tome. Ne znam koliko ste svesni da ste njenu nesamostalnost ,verovatno, nesvesno podrzavali i negovali. Shvatam da ste svesni da nije dobro ni to sto su vaspitni autoriteti i vi kao roditelji ali i baba i deda jer je i to nacin da ona bude prezasticena i nedovoljno samostalna. Nije joj kasno ni za sta od onoga sto joj vi kao majka zelite ali je krajnje vreme da je , sada na delu, podrzite u onom sto je za nju neophodno a to je studiranje. Takodje smatram da je neophodno ne samo da ona ima razgovore sa psihologom vec da imate i vi jer za njenu promenu neophodna je i promena u vama. Ali za razgovore sa psihologom i za psihoterpijski rad takodje, neophodan je uslov da osoba sama ima potrebu za promenom jer svako od nas moze da se menja samo u pravcu u kom sam zeli. Sve ostalo je jalovo.



<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'