Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 1303
Juče:

Danas: 1303


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Thu 03/31/11 6:23AM
Sifra: zbunjen


Pitanje Psihologu: Postovana,
Vec sam Vam pisao o svom problemu sa opsesivno kompulsivnom poremecaju i kako je se on pojavio nakon gledanja erotskog filma. Od tada su mi razne misli pritiskale psihu, od otoga da cu mozda nekoga povrediti do toga da sam homoseksualac sto izaziva najveci strah od svega. Vi ste mi rekli da homoseksualci ne osecaju anksioznost zbog svoje orijentacije. Nadam se da i dalje stojite iza tog stava jer meni sada sve treba lagano objasnjavati kao detetu koje tek pocinje da uci.
Krenuo sam na psihoterapiju i to na psihoanaliticku terapiju, medjutim sve mi je to jako cudno, narocito kada sam procitao da pacijent stice novo saznanje o sebi...kakvo je to saznanje? Da li mozda saznam da sam zaista homoseksulac u 30-oj godini iako to nikada ranije nisam ni pomisljao ili da sam neka nenormalna osoba?
Potpuno sam zbunjen i opet uplasen, a poceo sam da se osecam bolje nakon Vasih saveta.
Unapred hvala.

SIFRA-> zbunjen


Postovani, naravno da stojim iza toga sto sam vam vec rekla i dobro je sto ste krenuli na psihoterpiju. Verujem da ce vam pomoci. Sigurno ste upoznati da ih ima vise razlicitih orjentacija i vi ste verovatnio izabrali, kao pravu za vas, psihoanaliticku psihoterpiju. Medjutim, sve nedoumice koje vam se javljaju a koje su u vezi sa terpijom na koju idetete morate razresiti sa terapeutom kod koga ste sada. Ni sa kim drugim sa strane. On najbolje zna sta vam je rekao i na sta je mislio. Uostalom, svaka vasa nedoumica je dobra da bi prilikom razresenja nje, vi ojacali dobar odnos sa vasim terapeutom. Sve sto vam nije jasno ili sto vam pojacava anksioznost pri radu sa njim ili njom iskazite na terpijskom susretu , to je za vrlo vazno a i pravilo je psihoterpijskog rada.


Datum: Sat 03/26/11 4:54AM
Sifra: Bobana


Pitanje Psihologu: Text:
Postovana molim za savet, jer mislim da mi je potreban. Zivim u braku skoro deset godina sa covekom koji je dobar suprug, dobar covek, ali miran, statican, i veoma los domacin. Moj suprug je imao brak iza sebe, u tom braku su dominirali bivsa supruga i njegova majka i o svemu su one vodile racuna. On je bio zaduzen samo da zaradi novac. Nije bio u situaciji da nauci kako se vodi porodica, kakva je njegova uloga kao "glave porodice". Kada smo se nas dvoje uzeli , u pocetku smo ziveli sa njegovom majkom , koja je nekoliko puta prokomentarisala da se njen sin u nista ne razume i da cu sve morati ja. Tada mi to i nije bilo toliko strasno jer smo ziveli u stanu,ali verujte da nisam mislila da je tako. Prelaskom u nasu kucu shvatila sam da je bila u pravu. Njega apsolutno nista ne interesuje. Jednostavno za sve ceka mene. Prvenstveno sto je u pitanju kuca ima dosta posla i u kuci i u dvoristu. Ako treba u nabavku ja cu i da idem i da smislim kako to da finansiram, ako treba da se pozajme pare , naravno niti pita gde sam pozajmila, ni kako cu vratiti, ni kako cemo platiti neki racun,sve u svemu svodi se na to da ja treba da budem domacin kuce i o svemu da vodim racuna a on samo da kulira. Doduse kada god je nedostatak novca u kuci on insistira da idem kod svojih roditelja da trazim od njih, naravno da mi daju ali da im ne vracamo. Kako smo skoro kupili kucu ima dosta rada oko nje, ali njega to ne dotice. Jednostavno samo prokomentarise, on ne moze, on je umoran, on to ne zna. Za njega je jedino interesovanje fudbal,novine, i skitanje... To je sastavni deo njegovog zivota. Mozda to meni jos vise smeta jer sam odrasla u domacinskoj kuci, gde otac ukoliko nesto i nije umeo da uradi, doveo je majstora , koji je to odradio, otac platio i svi bili zadovoljni. A moj suprug niti ume sta, niti pokazuje intresovanje da nauci, niti hoce da dovede majstora da uradi sta treba. Ne znam sta da radim. Verujte da vise nemam snage,umorila sam se. Deset godina ga vucem za sobom i jednostavno "guram", jer prosto receno sve moram da mu kazem,pokazem. Deluje smesno, ali u najprostije stvari se ne razume. Znam da je kriza i da je tesko vreme, da nema uvek novca za sve, ali nije sve ni u parama, jer ima toliko stvari koje se mogu uraditi i bez para, potreban je samo rad i zelja da se to zavrsi. Jer za ciscenje dvorista ne trebaju pare, treba njegova zelja i alat,ali alat imamo a njegova zelja.....on je covek bez zelja kada je rad u pitanju. Samo kratko prokomentarise "neka ga",sto smatra moze se ziveti i u lomu, krsu , prljavstini. Verujte da mi dodje, da sve ostavim i odem. I ja radim, i ja imam puno obaveza, ali ne mogu cekati da dodje komsija da mi ukuca ekser prosto receno da bi mogla da okacim sliku, ili da mi zameni sijalicu. Moj muz je lenj. Ponekad me sramota od komsija i prijatelja kada ih moram zvati da mi nesto urade u kuci, a imam muza ....u stvari kao da ga nemam. Takav je za sve. Samo ga imam na papiru i priliku da ga gledam......ne znam da li vredi ziveti sa takvim covekom i ne znam kako da ga probudim. Bas sam u teskom razmisljanju kako da nastavim zivot sa takvim covekom. Verujte mi, ne mogu vise.

Sifra-> Bobana

Postovana, apsolutno se slazem sa vama da je jako naporno ziveti sa tako inertnim i lenjim covekom. Majka je isla za njim i radila umesto njega jer je njegova majka, neko ko je preuzeo ulogu zastitnika ali vi ste mu partner i ocekujete da stane uz vas i da kao tim idete napred kroz zivot. Vidite i sami da on nije takav. Da li se on moze promeniti ili ne zavisi od toga sta su razlozi takvog njegovog ponasanja (mentalna zaostalsot, temperament melanholik ili flegmatik, depresivnost, naucena bespomocnost, .....) Moguce je da se neko ko je takav delimicno promeni ukoliko tako uticete na njega ali ne mnogo. Razmislite, sta pored njega dobijate a sta gubite. Vidite cega ima vise.

Datum: Tue 03/22/11 7:49AM
Sifra: anonimus


Pitanje Psihologu: imam 28 god. davne 1998 godine,kad sam bio 8-mi razred pocele su mi se desavati cudne stvari. naime, poceo sam osecati neke krivice izazvane nekim sasvim bezazlenim stvarima.evo samo jednog primera~uplasio sam jednom devojcicu iz svog razreda nekim predmetom na biologiji. devojka se stvarno prestravila a mi smo se smejali.sve je to proslo dok ja nisam dosao kuci iz skole i poceo razmisljati o tome.razmisljao sam sta ako je ovo prestravljivanje ostavilo posledice na nju,kako je ona sada,da li je dobro...morao sam okrenuti njen broj da bih joj cuo glas da se uverim da je dobro. ovo je samo jedan primer a bilo ih je puno slicnih. desavalo se ali bi me brzo i prolazilo. medjutim jednom prilikom ja sam izasao kolima da se provozam malo(veoma rano sam poceo da vozim auto..bez dozvole), i naisao sam na dva drugara koji su me zamolili da ih prebacim do obliznjeg sela gde su posli u izlazak.ja sam se premisljao da li to da uradim zbog policije a vec je i bio pao mrak ali sam pristao. odvezao sam ih i okrenuo odmah auto i poso kuci. u povratku dok sam prolazio kroz krivinu malo sam za trenutak sam sklonio pogled sa puta ispred mene. vracajuci pogled na put ispred mene ucinila mi se senka negde tik pored auta. ja sam prvog trenutka odreagovao normalno,bezazleno i bez ikakve sumnje ili panike. medjutim nekoliko trenutaka kasnije ja sam poceo razmisljati kako je to mogla biti neka osoba koju sam zakacio autom i koja je pala u stranu i tako to. uhvatila me je ista panika kao i mnogo puta pre toga kao sto sam vec objasnio. hteo sam da se vratim ali zdrav razum mi je govorio da ne treba jer znam sta sam video,samo senku i nista vise konkretno,a nisam cuo ni udarac niti ista slicno. medjutim crv sumnje je postojao i pocela me je jos vise hvatati panika ali cvrto sam odlucio da ispostujem realno misljenje i ociglednost i nisam se vratio. medjutim od sutra ujutru me je poceo hvatati osecaj krivice, neki los osecaj zbog kojeg sam se skroz smorio. non stop sam razmisljao o tome, odlazio sam do tog mesta(udaljeno samo oko 2km), savest me je grizla iako nista, bas nista nisam cuo da se nesto desilo. nisam se nikom pozalio jer sam inace bio malo zatvoren i stidljiv po prirodi. to je trajalo neko vreme ali sam uz velike napore to potisnuo i zaboravio skroz na to i nastavio normalnim zivotom. znaci skroz sam bio zaboravio na to. zavrsio sam skolu i zaposlio se(geometar)i otisao sam u vojsku decembra 2005-e godine. u vojsci mi je bilo super. nije mi nista padalo tesko.nisam se uopste nadao da ce tako lepo da mi bude....sve do noci kad sam se iz ciste dosade setio zaboravljenog dogadjaja. tad pocinje pakao...noci bez sna,non stop u glavi osecaj strasne krivice, osecaj probudjenih duhova proslosti kao kada bi se ubica setio svog zlocina iz proslosti za koji niko nezna osim njega. upao sam u stanje koje ne bih pozeleo ni najgorem neprijatelju. strasan nemir,nesanica,nervoza,neka tezina u glavi a sve to praceno obavezama u vojsci.PAKAO. nekako sam pregrmeo sve to samo ja znam kako. da skratim....vreme je ucinilo svoje,nije mi toliko tesko ali i dalje me izjeda crv sumnje, na lekovima sam, isao sam kod psihijatra puno puta pio sam razne antidepresive ali slaba vajda. radim i dalje u struci ali sa poteskocama. raspitivao sam se kod puno ljudi o (dogadjaju) cak sam pricao i sa nekim policajcima ali niko nezna nista o tome a ja nikako da se otrgnem i dan danas. tesko mi je,imam vrtoglavice i nervoze i ne funkcionisem najbolje. znam da cete mi reci da se obratim psihijatru ali mene zanima vase misljenje,sta je to samnom i sta se desava. nekad mi je bolje ali me neka podsvest uvek potseca i tera na sumnju. sve razmisljam, mozda se stvarno desilo, mozda sam ga samo malo zakacio a covek pao i udario glavom o asfalt, a nisam cuo za dogadjaj iz tog i tog razloga...navodim u sebi sve nesto sto ide protiv mene. sta je to??? ne zelim vise da gutam lekove


SIFRA-> anonimus

Postovani, vi imate problem da prihvatite realnost a koja po vas nije opterecujuca. Vas, u stvari, remete stvari koje vam se nisu dogodile a pracene su jakim osecanjem krivice i grize savesti po principu- sta ako..ili ,ukoliko su se dogodile vas gusi velika doza odgovornosti i krivice.
Svi ti siptomi i takav sklop licnosti ukazuje na osesivno kompulsivnu neurozu i vi ,
najverovatnije, i imate tu dijagnozu. Osobe se ovim problemom trebalo bi da nauce, kroz kognitivnu psihoterpiju, kako da se odupru mislima koje ih opterecuju i koje im stvaraju anksioznost. Ukoliko mozete, nadjite psihoterapeuta sa kojim cete, kroz razgovore, nauciti kako da iskontrolisete misli koje vam prave opterecenje i da naucite kako da se opustite.

Datum: Mon 03/14/11 3:43AM
Sifra: Insomnia


Pitanje Psihologu: Ja bih Vas iskreno zamolio ako mozete da mi date neki savjet za nesanicu(insomniju) koja me muci vec skoro mjesec dana.Doktor mi je dao tablete zopiclon i rekao da ih uzmam 2 sedmice,ali posle toga stanje se nije promjenilo.Probao sam i sa cajevima kamilica i valerijana ali nema koristi.Interesuje me imali neka vjezba-masaza ili tako nesto na sta bi trebao obratit paznju.Molim vas ako imate neki savjet da mi predlozite.Unaprijed zahvalan.


Sifra: Insomnia

Postovani, insomnia ili nemogucnost spavanja predstavlja jedan kompleksan neurosloko psiholoski problem i takodje zahteva i takav tretman.Nekada su samo neki lekovi dovoljni da se problem resi a nekada je neophodna kombinacija lekova i psihoterpije. Takodje vise razlicitih lekova se moze ukljuciti u tretiranje ovog problema . Ukoliko niste zadovoljni efektom leka koje ste do sada uzimalli javite se vasem lekaru kako bi procenio kakav ce nastavak terpije biti.Bilo bikorisno da se javite i psihologu koji se bavi psihoterpijom. Od vezbi korisna je relaksacija kao i vezbe autosugestije i vizuelizacije.

Datum: Fri 03/11/11 3:57AM
Sifra: Jos jedna sansa


Pitanje Psihologu: Potovanje,

Imam 20 godina i mjesecima me muci jedan problem.Radi se o vezi u kojoj sam bila 3 godine,ali se i dalje vidam s tom osobom (on ima 23 godine).Na pocetku veze sve je bilo savrseno,shvatila sam da je decko dobar,pametan,imao je svoj posao i najvaznije od svega,volio me...Bio je tu uvijek kad sam ga trebala,davao bi mi paznju,svoju ljubav,ali ja jednostavno tu vezu nisam shvacala ozbiljno,vukle su me navike iz proslosti(avantura za jednu noc).Htjela sam prekiniti tu vezu,ali nije mu bio jasan razlog zasto naglo prekidam,ali ispricala sam se i rekla da sam pogrijesila sto zelim kraj jer sam mislila da ce se popravit neke stvari.Bilo nam je lijepo u vezi,zavoljela sam ga,ali onda su se pocele dogadjati stvari kojima ni sada ne znam tocan razlog.Uz osobu koja mi je pruzala sve sto itko moze pozeljeti,htjela sam druge i bila sam sa njima.Nakon prve prevare,oprostio mi je...dogodilo se opet i prelazio je preko toga,ali on mene nije varao.Trpio je skoro dvije godine moje ponasanje.Zbog njegove dobrote i ljubavi koju mi je davao,strasno sam se ponasala prema njemu,ponekad odbacivala,ignorirala jer sam znala da ce mi se uvijek vratiti.Od 7.-og mjeseca prosle godine,promijenio se,postao je drugacija,hladnija osoba mojom krivnjom.Nisam bila svjesna sto sam imala dok ga nisam pocela gubiti..Jedno vrijeme se nije htio ni vidati,htio je da se maknem od njega,ali nisam mogla,imala sam strah da ga ne izgubim,ali znam,trebala sam ranije misliti na to.Od tada,do dan danas nisam ista osoba,pala sam u depresiju,nemam volje za nista,popustila sam na faksu,jednostavno se ne mogu posvetiti necemu drugom,stalno razmisljam o njemu i ne mogu se pomirit sa cinjenicom da nismo vise zajedno.Prije nekoliko mjeseci sam shvatila koliko mi je zapravo stalo do njega,ali mozda sam zakasnila?Ne zna sto osjeca,ne zeli vezu,treba mu odmora i vremena,zeli izlaziti sa prijateljima,ne zeli obavezu, ,ali kada ga pitam jel zeli zavijek kraj,kaze da ne zeli.Govori da ga pustim neko vrijeme da se smiri,ali moram mu poslat poruku,javit se,kada radije ide van sa svojim prijateljima nego sa mnom,smeta mi to,mada znam da ne treba jer nismo zajedno,mislim da ga gusim tako,oduzimam slobodu.Govori da ne zna sto osjeca,da mu je svejedno i kad bude imao volje popravit neke stvari,da ce to napravit,da je htio da ga pustim i da se maknem,ali da vise nije siguran u to.Rekao je da mu djelujem neozbiljno,ali ne mogu se pokrenuti dok ne rjesim taj problem s njim,nejde mi nista i vjerujem da me vidi kao osobu koja nema nijednu zanimaciju osim njega,ali boli me kada moram biti na cekanju i vidjet hoce se stvari promijeniti.Mislim da nema drugu,rekao je da ne moze biti s drugom,ne zeli prozivljavati sve ponovno.

Zamolila bih Vas da mi kazete vase misljenje i savjet...Da li da se borim za osobu koju volim i do koje mi je stalo,dam joj vremena da razmisli o svemu ili da zaboravim proslost ako pronadem nacin i krenem dalje?Mislim da mu je stalo jos do mene,naravno ne kao prije,ali znam da je vrijedan cekanja,samo ne znam da li se moze nasa situacija spasiti.Ako mu dam dovoljno slobode,vremena,pokazem da necu ponavljat greske iz proslosti koje ga i sada bole,pokazem da mi je stalo,da zelim provest zivot s njim,hoce stvari izaci na bolje? Stvarno ga volim i ne mogu zamisliti da nestane iz mog zivota...

Hvala!

Sifra: Jos jedna sansa

Postovana,
Kako i sami kazete, dosta ste ga povredjivali i do sada ga, ocigledno, niste ubedili da ga zasluzujete i da znate da cenite njegovu ljubav. Sve sto se do sada dogadjalo govori pre svega o vasoj emotivnoj nezrelosti ali govori verovatno i o tome da on nije bio, na neki nacin, pravi za vas. Tako da ni ja nisam sigurna da ste vi sada doneli zrelu i ozbiljnu odluku da je on onaj pravi za vas. Moguce je da vam je sada mnogo vise stalo samo za to sto ste videli da ga mozete izgubiti i to je ono sto vas uzbudjuje i cini da vam on izgleda vazniji, nego sto zaista jeste, a veliki uticaj ima i navika koju ste do sada stvorili. A, mozda ste i iskreno shvatili da je on vredan vase ljubavi. Svakako, on je dosta tolerisao do sada, pa ukoliko zelite da pokusate, garancije nema niko, pokazite da vam je zaista stalo, potrudite se. Vas deo posla je to a na njemu je da li ce vam on dati jos jednu sansu ili nece.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'