Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 1969
Juče: 1537

Danas: 432


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Tue 03/27/12 6:41AM
Sifra: Maja, Goran


Pitanje Psihologu: Postovana
Nas sin od 7,5 god. (prvi razred osnovne skole) u poslednje vreme veoma burno reaguje u skoli, uzimanjem i bacanjem stvari druge dece, a ponekad i tucom. To se desava kada se razljuti jer mu se pojedina deca rugaju ili mu ne daju da se igra sa njima, sa njihovim igrackama i slicno. Kada ga uciteljica pita zasto je to uradio on samo cuti, pa je to sada uzelo maha da se deca zale na njega za svaku sitnicu. Cesto puta kada nekoga u igri slucajno gurne, takodje je okrivljen pred celim odeljenjem. Za situacije koje se desavaju u skoli mi ne znamo, jer nam on ne prica o tome odmah , vec posle nekoliko dana, ili cujemo od uciteljice ili druge dece. Kada smo ispitali svaku pojedinacnu situaciju do sada, on ni u jednoj nije bio kriv, ili se branio ili je slucajno nesto uradio, ali je pred odeljenjem stalno optuzivan. Isli smo kod uciteljice i razgovarali sa njom o tome, i ona je obecala da ce nam pomoci da zajednicki resimo problem, ali je vec posle par dana postupila isto. On inace odlicno uci, i na svim pisanim vezbicama dobija samo najbolje ocene. Kada ga uciteljica prozove da cita ili nesto odgovori, on samo cuti. Takodje moram da napomenem da je to cutanje on ispoljavao i ranije (u kontaktu sa nasim prijateljima sa kojima on nije potpuno opusten, ..., pa cak i na upisu u skolu). Skolski pedagog je tada rekla da on sve sto treba da pokaze perfektno uradi, ali sve sto treba da kaze on cuti, i zato mora da ga oceni osrednjom ocenom. Uciteljica vidi resenje u tome da on mora da joj kaze sve sto mu se desava. Ali to nije tako lako. Da on to moze, ili da mi njemu to mozemo lako da objasnimo, ne bismo ni bili u ovoj situaciji. Doslo je do trenutka da on sada pocinje zaista da radi gluposti u skoli, i ponavlja nam da je on stalno kriv za nesto i da se uvek neko na njega ljuti. Uciteljica misli da je on tvrdoglav i da je ne slusa, stalno ga opominje, a primetili smo da kada mu ocenjuje zadatke, kao da mu trazi gresku. Uciteljicu poznajemo od ranije, jer je kod nje bila i starija cerka, koja je sada peti razred, i koja je susta suprotnost ponasanja na casu (aktivna, javlja se...). Mi smo sinu sve vreme objasnjavali sta je ispravno, a sta lose, i kako treba da se ponasa u skoli, sta sme a sta ne sme, ali on sve vreme kao da ima neki osecaj pritiska i od nas, i jako tesko dopiremo do njega. Poceo je i u kuci burno da reaguje na sve, od osnovnih stvari (pranja ruku, ...., pa do onih u kojima zaista postoji realna mogucnost za ljutnu). Stalno se vredja i ne ume pravilno i adekvatno da odreaguje. Mi ga ucimo kroz razne igre uloga i razgovor, ali to sporo ide. Molimo Vas da nam date vase strucno misljenje o njegovom ponasanju, o tome zasto cuti kada ga uciteljica prozove da cita na casu; kako mi da se postavimo, sta treba da radimo i koliko je cela situacija alarmantna, da ne bi dovela do druge krajnosti (od odlicnog deteta, ...).
Unapred zahvalni
Maja i Goran
SIFRA-> Maja, Goran

Postovani, kod deteta kao sto je vase, nezno i osetljivo, polazak u skolu provocira socijalizaciju i prilagodjavanje na novu sredinu u kojoj se dete ne oseca poptuno opusteno ni zasticeno kao u roditeljskom domu. Verovatno je emotivan a povlacenjem (ne odgovaranjem, cutnjom) reaguje na stres ili reaguje buntom kada se oseca povrdjeno ili ljuto. Tolerancija na frustraciju mu opada jer je pod ociglednim pritiskom i zato reaguje burno i na najmanju sitnicu. Smanjite pritisak.Savetujem Vam da krenete kod skolskog psihologa na redovne konsultacije koje bi pojacale vasu roditeljsku kompeticiju a psiholog bi bio od koristi i nekim savetima i uciteljici. Sa detetom kao sto je vase, neophodno je da se puno prica o svim situacijama koje u skoli dozivljava kao opterecujece. Da se dete jaca pohvalama i licnim primerom kroz postupke rodtelja da prihvata i preuzima odgovornost za svoje postupke. Kaznjavanje svedite na minimum a dete jacajte konkretnim savetima sta da radi kada se u skoli ne oseca zasticeno ili povredjeno. Jacajte ga i po pitanju sta je povredjujuce kako za njega tako i za drugu decu. Razvijajte kod njega osecanje empatije za druge, opet licnim primerom. Imajte strpljenja jer se sigurnost u sebe, koju treba da razvije kao i druge osobine, razvijaju sa sazrevanjem a on je jos mali. Jacajte ga pohvalama, komentarisite na glas sta je lepo ponasanje sta nije. Ucite ga da se kloni neprilika i nacinima kako da se bori za neciju paznju i naklonost. U kuci komentarisite jedan drugome, medju sobom, mimo njega, sta Vam prija u ponasanju drugih ukucana a sta ne i neka vasa cerka bude primer kako se moze konstruktivno reagovati na savete roditelja. Pricajte Vi izmedju sebe a on neka sa strane slusa, njega ne ukljucujte u razgovor i pri tom se ponasajte kao da to sa jnim nema veze. Naka ide na neki trening kako bi prosirio krug poznanika i video kako funkcionisu druge socijalne grupe van skole i sa drugim interesima. Dobro bi bilo da se sto vise druzite sa njim kako bi i Vi korigovali njegovo ponasanje unutar porodicne grupe, sve to uz puno podrske i pohavala. Zapamtite da sve kritike budu usmerene jedino i samo na konkretan postupak a nikako na licnost deteta!



Datum: Mon 03/26/12 10:10AM
Sifra: Besane noci


Pitanje Psihologu: Postovana,

Sta je potrebno da bih muza optuzila za psihicko zlostavljanje? Jednino me ne naziva pogrdnim imenima i ne vice jer je takav po prirodi ali na sve druge moguce nacine vrsi na mene pritisak, ponizava me izjavama kao ,,ti nemas razum", "teska si kao zemlja". Zeli da prestanem raditi kako bi imao potpuno kontrolu, svoju cerku od 16.g, moju pastorku stavlja u ulogu zene a mene u ulogu djeteta. Cak je jednom kad je izbila svadja, spavao sa njom u nasem krevetu u nasoj spavacoj sobi.

Hvala puno.

SIFRA-> Besane noci

Postovana, ocigledno da vas muz ima neke psihicke probleme koje ne uspeva da razresi na normalan nacin te pribegava psihickom maltretiranju i vas i njegove cerke kako bi vas kaznjavao. Vase je apsolutno pravo a i obaveza obzirom da je tu dete se branite i ne tolerisete takvo nenormalno ponasanje posebno sto takvo poansanje ostavlja traume za ceo zivot i remeti normalan rast i razvoj mlade osobe. Jedan od nacina je da potrazite strucnu pomoc i podrsku u centru za socijalni rad u mestu u kojem zivite kako bi vas oni najbolje uputili u nacine kojima mozete da se zastitite. Drugi od nacina je da potrazite konsultaciju sa advokatom koji ce vam dati detaljnija uputstva vezana za tuzbu. Nasilje u porodici se prijavljuje ili u samom supu (uglavnom fizicko, agresivno ponasanje) ili u centru za socijalni rad u vasoj opstini.


Datum: Fri 03/16/12 6:49AM
Sifra: Student


Pitanje Psihologu: Postovani,
Student sam, i imam par pitanja vezana za moju buducnost i moj dalji profesionalni napredak. Ambiciozan sam i planiram da izgradim uspesnu karijeru.
Postoji jedna misao koja me bas dosta muci, toliko, da mi ozbiljno narusava kvalitet zivota i veru u sebe. Elem, tokom studiranja napravio sam samoinicijativno pauzu u studiranju, posvetio se drugim stvarima koje nemaju veze sa fakultetom. Vrativsi se knjizi i ucenju, osetio sam nemir i stvorila mi se jedna misao u glavi koja mi remeti spokojstvo i postao sam opsednut tom mislju, iako mi fakultet i ucenje savrseno idu.
Moj nemir prouzrokovan je cinjenicom da cu zbog te pauze u studiranju zavrsiti fakultet u 27-oj godini. Ta misao, da se mi u diplomi stojati osam godina studiranja je ono sto mi rusi samopostovanje i unosi veliku dozu uznemirenosti, iako cu fakticki zavrsiti fakultet za nepune cetiri godine. A sve zbog te pauze koju sam imao. Bojim se
da ce ljudi sa podsmehom sutra komentarisati moje malo duze studiranje i na osnovu te cinjenice graditi sliku o mojoj strucnosti. Opsednut sam citanjem biografija po internetu trazeci nekoga uspesnog ko je u 27-oj diplomirao, i na taj nacin se nekako tesim. Taj problem mi ozbiljno narusava samopouzdanje i veru u sebe, eliminisuci sav moj raniji entuzijazam. Osecam se uznemireno. Imam utisak da cu se stideti te moje diplome zbog toga.
Obzirom da sam mlad, moguce je da iskrivljeno posmatram stvari i voleo bih da je tako i da jednom rascistim sa time i da povratim taj izgubljeni entuzijazam i da ponovo postanem ponosan na sebe.
Hteo bih da napomenem, da sam oduvek bio uspesan u svemu sto sam radio.
Molim Vas za Vase misljenje o mom problemu, unapred zahvalan

SIFRA-> Student

Postovani, vi spadate u one ljude koji su vrlo ambiciozni i sebi ne dozvoljavaju nista sto moze u nekom trenutku biti protumaceno kao pogresno. Doneli ste odluku da napravite pauzu na fakultetu i ona vam se u tom trenutku ucinila dobrom.Medjutim, sada niste u stanju da prihvatite sve konsekvence koje idu iz takve odluke. Cinjenica da ce te diplomirati nakon 8 godina sama po sebi ne znaci nista posebno. Svakom je bitno kakav ste radnik i kakve osobine imate koje ce uticati na vasu poslovnu efikasnost. Takodje, ukoliko vas neko i pita, prilikom zaposaljvanja, zasto ste toliko studirali mozete uvek dati objasnjenje koje je samo po sebi sasvim prihvatljivo. Vasa ambicija, entuzijazam, snalazljivost, elokventnost, dalje strucno usavrsavanje i spremnost da ucite i da stalno unapredjujete vase znanje, bice od presudnog uticaja za vase napredovanje na poslu. U realnom zivotu same godine studiranja, verujte, ne igraju nikakvu ulogu ako iza toga ne stoje realni kvaliteti. To cete tek videti. Uostalom, koliko njih je zavrsilo fakultet i za krace vreme od 4 godine i da li im je sama ta cinjenica pomogla da se bolje snadju i napreduju na poslu? Dakle, nisu godine studiranja faktor koji sam po sebi nesto govori vec su godine studiranja efekat osobina licnosti i ambicije nekog coveka. Za godine studiranja znaju samo oni u kadrovskoj sluzbi a za vase osobine znace svi koji sa vama saradjuju. To je ono sto se racuna.
Uostalom, kod nas je praksa da se fakultet upisuje nakon srednje skole kao redovno produzenje skolovanja pa se ljudi stariji od tih generacija osecaju lose kada su tamo, za razliku od na primer, amerikanaca koji fakultet shvataju kao licnu odluku pojednica da radi na sebi i na svom usavrsavanju. Te tako, tamo imate mnogo ljudi koji i sa cetrdeset i nekom ( i kasnije) tek krecu da studiraju nesto. Nadam se da ce i kod nas to uskoro postati praksa.
Ono sto je sada vama od najprakticnije koristi je sledece: kako se javi ta misao koja vam rusi samopouzdanje odmah je konfrontirakte drugom mislju koju cete smisliti a koja ce vas ciniti mirnim na primer: to je nebitna stvar u odnosu na kvalitete koje ja posedujem., ili najvaznije je kako cu se ja postaviti i kako cu se snaci na poslu., ili godine studiranja su sada nama kao studentima vazne a ljudima koji rade su potpuno nebitne. Ili vec, sami nadjite recenicu koja ce vas umiriti. Ako ne uspete uvek mozete zakazati razgovor da popricamo o ovome.

Datum: Sat 03/3/12 6:38AM
Sifra: rana na srcu


Pitanje Psihologu: Postovani,
davno, pre skoro 5 godina ( kada sam imala 19 godina )mi je ustanovljen granicni poremecaj licnosti
i predlozena psihoterapjia...na sta sam ja reagovala neprihvatanjem.
Sada kad zaista uvidjam da me to jako sprecava da normalno zivim a jakoo zelim
da budem dobro, jer nema realnih razloga da sam stalo lose,
bojim se, ima li nade?
da li sam zakasnila....
da l ce mojim mukama doci kraj.
napominjem da sam uspesan student pri kraju svojih studija.

sve najbolje!


Postovana,
nikada nije kasno za pocetak psihoterpije. Nikada. I verujte da je ona potrebna svima jer svakome od nas je potrebna podrska i mesto da s vremena na vreme prodiskutujemo o onome sta nam se dogadja, sta nas muci, da sa nekim strucnim u razgovoru uzmemo "kompas svog zivota" u svoje ruke i donesemo odluku sta nam je najbolje ciniti, kakav stav da zauzmemo u vezi desavanja oko nas. Vazno je da imamo poverenja u osobu sa kojom radimo i da ne ocekujemo promene posle par razgovora.Posebno sa dijagnozom kao sto je vasa neophodan je rad koji nekada traje i godinama a cesto su i lekovi neophodni da bi vam bilo bolje. Dakle, oducite se i potrazite psihologa sa kojim cete raditi na sebi i svom rastu i razvoju.

Datum: Fri 02/24/12 4:01AM
Sifra: Pegica


Pitanje Psihologu: Text: Postovana,vec godinu dana patimo od anksioznosti,od psihijatra sam dobila antidepresiv i lorazepam.Prestala sam samoinicijativno da pijem antidep. a lorazepam pijem vec cetiri meseca,mislim da sam postala zavisna od njega.Prvih 6 meseci nisam imala depresiju,samo anksioznost,a sada nemam volje ni za cim,ovo me je potpuno promenilo,nekada sam se smejala i radovala sitnicama,a sada sam skroz bezvoljna,placem stalno i mislim da ovo nikad nece proci.Plasim se da idem bilo gde ako ne popijem tabletu.Plasim se da pijem antidepresive.Da li bi psihoterapija mogla da mi pomogne?

SIFRA-> Pegica

Postovana, neophodna vam je, pre svega, psihoterapija, dakle, terapija razgovorima. Lekovi su , ukoliko anksioznost nije poprimila veliki intenzitet, neophodni samo na pocetku a nekada i nisu potrebni. Psihoterapija vam pomaze da razumete sta vam se desava, da vas ojaca i pomaze vam da sami naucite da osporavate svoja iracionalna uverenja i strahove. Iracionalna uverenja imaju svi ljudi ali oni koji nemaju problem to spontano rade, osporavaju iracionalnosti i odbacuju ih, ne bave se njima, dok ljudi koji se udubljuju u iracionalnosti jos vise razvijaju psihopatologiju. Poznato je da ukoliko anksioznost dugo postoji i neguje se, dakle osoba nista u vezi sa tim ne radi, da vremenom moze da dovede do razvijanja raznih fobija, na primer agorafobije, strah od izlaska na ulicu, izlazenja iz kuce, odlazak na javna mesta, koncerte..i da time znacajno uskrati kvalitet zivota osobe, sto ,opet vremenom moze dovesti do depresivnosti. Jer je zabrinutost, potistenost, konstantno prisutna. Psihoterapija, terapija strucno vodjenim razgovorima, neophodna je uvek jer lekovi sami ne mogu razresiti problem, oni samo otklanjaju simptome i olaksavaju osobi da se aktivno postavi u odnosu na problem. Anksiozni poremecaji su izuzetno cesti. Na primer od desetak ljudi koji zatraze pomoc psihologa sedmoro ima anksiozan poremecaj ali ne zna da se to tako zove. Neki od njih imaju panicne poremecaje i zavrsavaju u hitnoj pomoci gde dobijaju lek za smirenje i to ih, neko vreme, cini mirnima dok im se panicni napad ne ponovi. Onda odlaze i kontrolisu srce i pritisak a kada su sve analize dobre a njihova uznemirenost i dalje prisutna razvijaju hipohondrijazu, fobije, depresije..
U terapiji anksioznosti psihoterapija je neophodna.
Losu stranu anksioznosti svi znaju a dobru stranu ne uvidjaju tako lako. Dobra strana anksioznosti je ta sto ona kao semafor, ukazuje na povisen stres, na trpljenje, istrosenost mehanizama odbrane. Ukazuje na potrebu da se osoba menja, sazreva, radi aktivno na svom razvoju i rastu. To se uci na psihoterpiji.



<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'