Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 1778
Juče: 1537

Danas: 241


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Mon 10/8/12 1:22PM
Sifra: Lucija


Pitanje Psihologu: Postovana!

U poslednje vreme se nalazim u izuzetno teskoj situaciji. Naime, osecam se izuzetno umorno, iznureno, ustajem umornija nego sto legnem, bezvoljna sam, ne radi mi se iako imam posla a novca nemam ( bavim se poslom koji volim). Imam osecaj blagog podrhtavanja nogu iako sam sita. San mi je izuzetno los. Trenutno sam bez zdravstvenog osiguranja a nemam dovoljno novca da se privatno obratim psihijatru.

U braku sam 33 godine i imam troje sredjene dece (svi su zavrsili skole, rade i imaju svoje porodice). Sa suprugom nikad nisam imala zajednicki jezik, uvek je bio "gazda" prema meni. Sve je njegovo, radio je sta je hteo, dolazio kad je hteo. Dok su deca isla u skolu ja sam mnoge stvari istrpljivala jer novcano ne bih mogla da izdrzim sama. U nekoliko zadnjih godina, otkad su deca zavrsila skolu i pocela da rade prilicno sam uspevala da se odbranim od njegove diktature, radila sam svoj posao, zaradjivala koliko sam mogla ali sasvim dovoljno za sebe i bila sam prilicno stabilna. Medjutim sada se jako lose osecam, kako sam opisala na pocetku. Da li me to sada sustiglo, sav taj umor i premor poslednjih godina, borba za neko svoje mesto, klimaks, dugogodisnje nezadovoljstvo u odnosima sa suprugom za kojeg sad nemam ni ono malo strpljenja sto sam ga imala. Da li je to depresija, utucenost ili sta vec? Kako da pomognem sebi a da ne opterecujem previse decu.
Srdacan pozdrav.

SIFRA-> Lucija

Postovana, simptomi koje navodite upucuju na depresivnost koja je, moguce, posledica hromnicnog umora, stresa, trpljenja i tolerancije. Pokusajte da na prirodan nacin povratite mir i zadovoljstvo a ukoliko Vam to ne podje za rukom morate se obartiti psihijatru da bi ste dobili terpiju koja ce Vam u tome pomoci. Gledajte da se dovojno odmarate, okruzite se pozitivnim stavrima, ljudima, pricama. Radite samo ono sto Vas ispunjava i sto Vam prija. Razmisljajte pozitivno i trudite se da u svemu oko Vas prepoznate pozitivno. Dugo ste trpeli ne bi ste decu izveli na pravi put i sada, kada ste u tome uspeli, budite srecni jer ste postigli jedan vrlo vazan zivotni cilj , ali takodje, sada je vreme da sebi postavite nove ciljeve koji se ticu samo Vas, Vaseg mira i daljeg zivotnog razvoja i rasta. Razmislite sta sada zelite za sebe i svoju buducnost. Okruzite se pozitivnoscu i postavite svoje zadovoljsvo kao cilj na kome cete raditi.

Datum: Sun 09/2/12 5:31PM
Sifra: Gay1199


Pitanje Psihologu: Text:
Ovako. Imam 23 godine. Imam veliki problem . Ja sam homoseksualac . Zivim u maloj sredini od 2500 stanovnika, mahom patrijahalnoj. Za moju seksualnu orijentaciju ne zna niko, cak ni moja porodica. Vec duze vreme ne izlazim, nemam prijatelje, potpuno sam se zatvorio. Nemam poverenja ni u koga. Bojim se da ce me svi osuditi zbog moje seksualne orijentacije. To se vec desavalo u proslosti. Uvek imam strah sta ce neko da kaze ili pomisli o meni, sta ce da prokomentarise ili posumnja. Bio sam u proslosti i zrtva i fizickog nasilja i raznih uvreda, kad su u pitanju ljudi koji sumnjaju u moju sex. Orijentaciju. Haos mi je u glavi. Cesto ne mogu ni sam sebe da prihvatim ovakvog kakav jesam. Imao sam i porodicne probleme, otac mi je bio alkoholicar, sto je samo pogorsalo situaciju. Na lekovima sam zbog stresa, po nalogu psihijatra. Cesto sam nervozan, osecam se kao u kavezu. Osecam uzasan pritisak zato sto moram da cutim i glumim nesto sto nisam cak i u svojoj kuci. Nemam niciju podrsku. Toliko toga zelim da uradim, ali prosto nemam snage da se borim sa svim tim stvarima, kao sto su predrasude, sikaniranja, maltretiranje, i ostalo. Osecam se neostvareno. Uzasan je osecaj lagati ceo zivot o jednoj tako velikoj stvari kao sto je u seksualna orijentacija. Veliki deo svog zivota krijem i potiskujem. Vec godinama se pretvaram da sam neko drugi. Imam utisak da su svi protiv mene. Kao sto rekoh porodica ne zna, a mislim da me ne bi prihvatila da im kazem, sto me duboko pogadja. Kako prihvatiti sebe i takav zivot? Kako promeniti stvari na bolje? Kako da razmisljam i sta da uradim?
Unapred hvala.

sifra-> Gay1199


Postovani, mogu da razumem Vasa osecanja koje bi imao svako na Vasem mestu. Na zalost, puno ljudi ima predrasude u vezi svega sto je drugacije i ako vec godinama unazad postoji tendencija da se o tome sto vise govori da se ljudi osvescuju i uce da, na primer, homoseksualnost nije bolest i da bi maksimalno trebalo dati podrsku ljudima koji se tako osecaju da svoju seksualnost normalno dozive kao i ostatak heteroseksualne populacije sto je dozivljava. Konzervatizam u vezi prihvatanja homoskeksualnosti postoji i u Americi na primer, kao i kod nas. Pitanje je vremena kada ce ljudi postati tolerantni na razlicitost ali do tada i Vi biste trebali biti zadovoljni svojim zivotom a to zavisi jedino i samo od Vas! Vec imate dovoljno godina da razmislite o samostalnom zivotu. Veci gradovi pruzaju vecu sansu da zivite svoj zivot nezavisno od misljenja okoline. Da li mislite da netolerancija, predrasude, primitivizam tiste samo Vas i da se odnsoe samo na Vas " problem "? Naravno da ne.
Da li mislite da ste jedini homoseksualac u svojoj okolini ( i ako se tako mozda osecate)?
Naravno da niste. Uhvatite svoj zivot u svoje ruke i uredite ga tako da Vama bude dobro. Misljenje okoline ne mora da bude presudno za kvalitet Vaseg zivota a i vasa seksualnost je vasa intima, zasto bi se njome bilo ko sa strane bavio? Porodica ce vremenom prihvatiti vasu seksualnu orjentaciju, najvaznije je da je prihvatite Vi i da pronadjete ljude koji ce vam biti podrska. Verujem da mozete biti srecni.



Datum: Sat 08/18/12 5:26PM
Sifra: ovan81


Pitanje Psihologu: Text: Postovani,

Imam 31 godinu, I zivim u Beogradu. Zaposlena sam, neudata, nemam dece, skoro sam izasla iz veze koja je trajala dve godine I jos uvek sam pod utiskom zbog toga.
Imala sam vise specifican nego tezak zivot (mada sada mogu slobodno da kazem da je tezak zbog sveukupne situacije, finansija itd.), zahvaljujuci situaciji u porodici.Vec jako dugo vremena (godinama )osecam I znam da imam jake psiholoske probleme, cesto su mi I bliske osobe govorile da bih trebala da se pozabavim time, ali sam to uvek nekako pokusavala pa I uspevala da prevazidjem po nekim odredjenim principima, koji postaju sablon mog zivota.U poslednje vreme mi je postalo jasno da to tako vise ne moze da funkcionise, I da ako ne nadjem stvaran uzrok svojih problema I ne resim to, ti sabloni I krugovi u mom zivotu se nece zatvoriti nikad.
Spektar tih problema je veoma sirok, dominira depresija,osecaj anksioznosti, javljaju se simptomi socijalne fobije, klaustrofobije, a od skora opsesivno kompulzivne misli I paranoja.
Glavni osecaj, koji me najvise muci je osecaj potpune praznine , tuge I straha, a kada se I pojave neki drugi osecaji ja nisam sigurna da li su oni pravi.Ne umem da prepoznam emocije kod sebe, ni kod drugih, odatle se javljaju strah, nesigurnost, nepoverenje, I to mi unistava sve moguce odnose u zivotu.Pored toga, najvise mi smeta svesnost da sebe ne volim uopste, I cinjenica da zbog sebe I sopstvene zelje nisam uradila skoro nista do sada, vec samo zbog drugih.
Do sada nisam nikada trazila strucnu pomoc, ali sam citala tekstove o poremecajima koje sam navela, I cak neke knjige o samopomoci, ali ja ne umem sama da se trgnem I pomognem sebi.
Molim Vas da mi kazete da li treba da se obratim psihologu, psihoterapeutu Ili psihijatru, I da mi preporucite nekog u Beogradu I kazete okvirne cene (posto kao sto sam navela finansijska situacija je daleko od sjajne).
Hvala unapred
SIFRA-> ovan81

Postovana, sasvim sam sigurna da bi vam psihoterapija, koja podrazumeva redovne razgovore sa psihologom i to u kontinuitetu od vise meseci, donela pomak i pomogla da bolje sagledate svoju situaciju i postavite se zrelije u odnosu na nju kao i na okolinu. To bi za posledicu imalo vase vece samopostovanje, samopouzdanje i vecu efektivnost uz znacajno smanjenje anksioznosti, i ostalih osecanja koje pominjete a koje su posledica dugogodisnje depresivnosti koju ne razresavate. Neophodno je da se javite i psihijatru kako bi ste dobili adekvatnu medikamentoznu terapiju koja bi vam znacajno olaksala zivot i pomogla da efektivnije radite na sebi tokom psihoterpije koju bi trebalo da radite sa psihologom ili nekim od strucnjaka koji se bave psihoterapijom. Sigurna sam da cete uvideti razliku kada radite sa strucnim licem od toga kada ste se sami bavili sobom i svojim simptomima. Sto se tice psihijatra preporucujem vam da se javite nadleznom u vasem domu zdravlja, jer nema potrebe da placate usluge privatnog psihijatra, osim ako lista cekanja nije preduga. Sto se tice psihologa ima ih u Beogradu jako puno a cene psihoterpije se izuzetno razlikuju od hiljadu i po, dve do i preko deset hiljada po seansi pa i vise. Za preporuku psihologa javite se na moju mail adresu.
P.s. Izvinite zbog malog cekanja na odgovor, razlog je bio moj godisnji odmor.

Datum: Fri 08/3/12 8:01AM
Sifra: panicar


Pitanje Psihologu: Zaboravi sam jos jedno pitanje: procitao sam na internetu da osobe sa opsesivnim mislima mogu da razviju kopulsivno ponasanje i da je povezano sa sizofrenim poremecajem, da li je to tacno? U ovim trenitcima sam jako pod uticajem autosugestije, sad mozda poverujem i u to a to bi bila zaista katastrofa!!! Inace sifra bolesti mi je f41.9 i f40.9. Opisao sam Vam uglavnom sve u predhodnom pitanju, molim Vas za makar malo utehe i nade

SIFRA-> panicar


Nikakve veze neurostki simptomi ( kompulsivno ponasanje, opsesivne misli, depresivnost, ..ostale neuroze) nemaju sa shizofrenijom. To vam je isto kao kada bi neko rekao, covek koji ima kancer kija, a ako i ja kijam znaci da i ja imam kancer. Dakle, shizoidni pacijent moze imati opsesivne misli ali to ne znaci da neko ko ima ovakve misli ima i shizofreniju. Opustite se, i kao sto sam rekla, krenite da radite na sebi kako bi jacali svoje mehanizme odbrane a ne da radite kotraproduktivno po svoju sigurnost i svoje osecanje opustenosti.

Datum: Fri 08/3/12 7:55AM
Sifra:


Pitanje Psihologu: Postovana, imam veliki problem sa napadima panike. Pre pet godina dobio sad dijagnozu opsesivno-kopulsivnog sindroma, da budem precizniji radi se o anksioznosti izazavanoj prisilnim mislima ali bez kompulsivnih radnji koja me gurne u osrednju depresiju. Dobio sam terapiju cipealex+rivotril 0.5 po potrebi.
Sve je krenulo na bolje i lagano je ukidana terapija (vec nekoliko puta) ali se nakon nekog stresnog dogadjaja sve ponovo pokrene i ponovo se okrenem lekovima i padam u depresiju jer ne vidim da cu ikada izaci iz ovog pakla. Ne mogu da vam opisem sta sam sve bio u svojoj glavi i kakve grozote su mi bile u mislima koje sam nekako uspeo da iskontrolisem. Medjutim, posto se bavim sportom pre par nedelja sam na treningu osetio ubrzan rad srca i nesvesticu, odmah sam imao zelju da napustim prostoriju sto sam i uradi iz straha da se ne srusim pred drugima. Prvo sam to pripisao nesnosnoj vrucini, ali su ovakvi simptomi poceli da se javljaju sve cesce do trenutka kada su poceli da me sustizu pravi napadi panike kada sam van kuce, sto se ranije nije desavalo. U proseku ih je 3-4 nedeljno a doktor mi je na godisnjem odmoru i ne znam sta da radim, uskoro treba da idem na letovanje a uopste ne znam kako cu to da izvedem u ovom stanju. Najvise me zabrinjava to da ne predjem u agorafobicare a osoba sam koja voli da izlazi i zasto se sada panika pomesala sa opsesivnim mislima, istina u manjem obimu. Iskreno mislim da gubim tlo pod nogama i da cu zavrsiti u bolnici, umreti, izgubiti kontrolu, srusiti se pred svima ili potpuno poludeti! Od svega se branim spavanjem i vreme provodim u kuci. Na poslu sam pospan i samo ocekujem sledeci udar panike, straha ili negativnih misli. Napadi panike su uzasni i traju po nekoliko minuta, nakon toga sam kao da me je neko tukao. Inace imam 31 godinu, fakultetski sam obrazovan i u braku sa suprugom koja me podrzava i samo mi je pored nje lakse, a zanimljivo je da kada se jave negativne misli, obicno se okrenu okrema njoj ili drugim meni dragim ljudima-to mi nije jasno zasto se uvek isti obrazac ponavlja? Plasim se da, mozda nemem neki drugi, opasniji poremecaj a to niko ne vidi! Pre svega ovoga, prvi znak da ce se ovo vratiti je moja verbalna agresija! Molim Vas za pomoc i savet koji bi mi sada najbolje dosao da prebrodim ovo! Molim Vas!

SIFRA-> panicar

Postovani, sami lekovi najcesce nisu dovoljni da bi se velika anksioznost koja je u pozadini svih simptoma koje opisujete, sasvim eliminisla zauvek. Postoje ljudi koji anksiozno reaguju na stres, sto je negde sasvim normalno, ali oni sami osporavanjem svojih iracionalnosti nikada ne dozvole da anksioznost bude visoka i da ih preplavi i dovede do napada panike. Napad panike pravite sami tako sto dajete iracionalan , netacan znacaj simptomima koje imate. Zao mi je i mislim da je steta sto neuropsihijatri ne podrzavaju vise psihoterpisjke razgovore koje, uglavnom, rade psiholozi, jer se na njima pacijent ili kllijent uci kako da prevazidje svoje misli koje mu stvaraju paniku i kako konkretno da se ponasa u tim situacijama koje su za njega problematicne. Napustanjem i odlaskom iz odredjene situacije, prostorije, u kojoj se osecamo lose, samo negujemo anksioznost i razvijamo sklonost ka fobiji , najcesce agorafobiji. Moj bi vam savet bio da se sto pre ukljucite u psihoterapisjki rad sa nekim kako bi ste naucili da kontrolisete svoje misli i osecanja i kako bi ste vremenom poptuno iskljucili terapiju i ne bi ste se vracali vise na nju. Posebno kod mladjih ljudi, terpija lekovima je cesto, neophodna ( nekada i nije) ali ne sme da bude jedina u prevenciji i lecenju ovakvih poremecaja (neuroza) jer cesto nije dovoljna vec samo stvara psihicku zavisnost od leka.Neophodno je da se sam covek ojaca, ojaca njegova racionalna odbrana od stresa i odbrana od iracionalnosti koje su prirodni tok misli.
Ukoliko yelite preporuku za psihologa javite se na adresu : psihopomoc2012@yahoo.com


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'